Štitna žlezda
Štitna žlezda je leptirasta žlezda u vratu koja proizvodi hormone ključne za metabolizam i aktivnost mozga. Nepravilan rad štitnjače može da prouzrokuje mnoge zdravstvene probleme. Njen osnovni zadatak je da reguliše temperaturu tela izlučivanjem hormona T3 i T4 koji su zaduženi za iskorišćenje energije u telu i za sagorevanje kalorija.
Hipotireoza je nedostatak hormona štitne žlezde u perifernim tkivima čoveka. Oko 5%ljudi pati od ove bolesti, najčešće žene između 35 i 50 godina života. Hipotireoza nastaje zbog atrofije štitne žlezde, dok je drugi razlog lečenje radioaktivnim jodom ili ukoliko je odstranjen jedan deo žlezde, usled hirurških intervencija.
Sekundarna hipotireoza nastaje usled delovanja hipofize, to je žlezda koja ima ulogu da reguliše i lučenje hormona štitne žlezde. Sekundarna hipotireoza može da nastane usled tumora, krvarenja u mozgu, atrofije tiroidne žlezde iz genetskih razloga. Osnovni simptomi hipotireoze su gojenje, pospanost, usporenost, depresivno ponašanje, glavobolja, nizak pritisak, suva koža, promuklost, bol u mišićima, smanjeno znojenje.
Faktori rizika za nastanak hipotireoze?
Povreda vrata, stres, nedostatak selena, dijabetes, genetske predispozicije, konzumiranje cigareta.
Dijagnostika?
Pregled se obavlja kod endokrinologa koji radi ulatrzvuk prednje strane vrata i laboratorijske analize hormona.
Kako se leči poremećaj štitne žlezde?
Lečenje se sprovodi terapijom uz pomoć lekova, ali trebalo bi promeniti i životne navike, uvesti zdravu ishranu i fizičku aktivnost. Što se vitamina tiče, u ishrani se dodaju vitamin D3 i selen.
Šta je Hašimoto tireoiditis?
Ovo je autoimuno oboljenje štitnjače, gde imuni system počne da luči antitela na sopstvenu štitnu žlezdu I umanjuje njenu funkciju. Hašimoto je uzrok hipotireoze. Ova bolest dugo ostaje skrivena zbog čega je imuni sistem u neravnoteži. Simptomi hašimoto tireoditisa se često pogrešno tumači kao depresija. Ukoliko se ovaj sindrom ne leči može prouzrokovati anemiju i obrnuto, anemija može da dovede do slabog rada štitne žlezde. Ostali simptomi su usporen rad srca, spor puls, niska temperatura tela. Ovo stanje može da uznapreduje do komplikacija koje mogu biti opasne po život, osoba može dobiti epileptične napade, nedovoljan dotok krvi do mozga, usporeno disanje.
